У свијету, а посебно у неразвијеним земљама и земљама у развоју, годишње, у саобраћајним незгодама живот изгуби 1,3 милиона лица, а преко 50 милиона лица остане трајно непокретно или задобије повреде.
Овој „црној статистици“ Босна и Херцеговина доприноси са најмање 400 погинулих и 11.000 повријеђених лица годишње. Овдје треба узети у обзир да велики број саобраћајних незгода остане и неевидентиран, због чега је стварна ситуација далеко тежа од статистичке. Истовремено, стопа смртности у БиХ је три пута већа него у западноевропским земљама, односно, према званичним статистикама, БиХ има више од 10 погинулих на 100.000 становника. Ова разлика може да буде и већа, ако се узму у обзир и незгоде, које нису евидентиране.
Стварни број настрадалих у саобраћајним незгодама у Републици Српској је већи од евидентираног броја у званичним статистичким подацима. На путевима у Републици Српској годишње живот изгуби око 160 лица, док више од 3.200 лица задобије повреде. -Због саобраћајних незгода, економија губи више од 174 милиона марака, односно око 90 милиона евра годишње, када се узму у обзир трошкови лијечења, материјалне штете, трошкови судских и административних процедура и губитак продуктивности. Укупни губици, штете и трошкови износе преко два одсто бруто домаћег производа, што је велики удар на буџет – објаснио је Никола Ћопић, главни инжењер за безбједност саобраћаја у Јавном предузећу „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о. Бања Лука.
Са сваким изгубљеним животом на домаћим путевима, настају ненадокадиви емотивни губици, али и велике економске посљедице. Досадашња пракса и истраживања показали су да је најефикаснији начин за смањивање страдања у саобраћају улагање у путну инфраструктуру и ауто-путеве, као њихов најсигурнији сегмент.
Безбједност друмског саобраћајаm, нагласио је Ћопић, представља проблем широм свијета и велики број земаља настоји да смањи број погинулих и повријеђених лица на својим путевима. Када се крене дјеловати у том правцу, први корак представља испитивање стварних и потенцијалних губитака насталих као посљедица саобраћајних незгода.
-Процјењивање трошкова саобраћајних незгода је само по себи контроверзно, јер је људски живот превише важан да би једноставно био вреднован у новчаном смислу. Али процјена трошкова саобраћајних незгода може послужити да приближи јавности слику о томе колико је, заправо, безбједност саобраћаја, као дисциплина, битна у заштити људских живота и да издатке за безбједност саобраћаја треба сматрати инвестицијом, а не трошком – истакао је Ћопић, додавши да су, вођени претходно наведеним, одлучили да ураде анализу посљедица саобраћајних незгода на путевима, који се налазе у близини изграђених и планираних ауто-путева и да податке упоредимо са степеном безбједности ауто-путева који су у нашој надлежности.
У сарадњи са Министарством унутрашњих послова, навео је даље Ћопић, прикупљени су подаци о саобраћајним незгодама са посљедицама по лица у протеклих 10 година на дионицама магистралних и регионалних путева и исте категорисали у групе дионица у зависности од дионице ауто-пута или брзог пута који се налази у близини.
-Дошли смо до за нас очекиваних података који по питању безбједности фаворизују ауто-путеве у односу на осталу саобраћајну инфраструктуру – казао је Ћопић.
У протеклих 10 година на магистралним и регионалним путевима (у близини изграђених и тренутно планираних, али неизграђених дионица ауто-путева) у Републици Српској догодило се:
- 16.221 саобраћајна незгода
- 5.923 лица су укупно настрадала
- 302 лица су изгубила живот
- 1.083 лица су тешко повријеђена
- 4.540 лица је лакше повријеђено
-Анализом добијених података и примјеном ИРАП методологије за израчунавање трошкова саобраћајних незгода, дошли смо до закључка да су трошкови саобраћајних незгода са погинулим лицима близу 247 милиона марака, док су трошкови саобраћајних незгода са тешко повријеђеним лицима око 148 милиона марака. Надаље, анализирајући податке, трошкови саобраћајних незгода са лакше повријеђеним лицима износе 37 милиона марака, док трошкови саобраћајних незгода само са материјалном штетом износе више од 55 милиона конвертибилних марака. Укупни трошкови саобраћајних незгода на анализираним дионицама путева износе више од 487 милиона конвертибилних марака – анализирао је Ћопић и додао да је „ријеч је о трошковима, који се понављају из године у годину и ниједна земља, нарочито не она, која покушава да побољша стање своје привреде, не може себи приуштити толике губитке“.
Оно што је потребно нагласити је да су приказане вриједности економских губитака минималне и да је коришћен приступ „спремност да се плати“, вриједности би биле два до три пута веће.
Такође, треба узети у обзир да се на магистралним путевима у просјеку догоди више од 40 одсто свих саобраћајних незгода, док се на ауто-путевима догоди мање од два одсто свих саобраћајних незгода у Републици Српској. Осим тога, више од 90 одсто свих саобраћајних незгода, које се догоде на ауто-путу су окарактерисане као саобраћајне незгоде са материјалном штетом.
-Сви наведени аргументи више су него јасан показатељ да су у Републици Српској најсигурнији њени најбржи путеви, односно да највећи број жртава страда на путевима на којима су законски дозвољене пуно мање брзине кретања. И у овом, као и у многим претходним случајевима, изградња савремене инфраструктуре, односно брзих путева и ауто-путева намеће се као један од најефикаснијих начина да се унаприједе услови за одвијање саобраћаја, повећа безбједност и драстично смање трошкови, који настају као директна посљедица тешких саобраћајних незгода и свакодневних страдања на домаћим путевима – закључио је Ћопић.
