Фокус на безбједности саобраћаја на aуто-путевима у Републици Српској

Безбједност саобраћаја је императив свим инжењерима, који су ангажовани у склопу Службе за безбједност саобраћаја и свакодневно раде на примјени иновативних рјешења, која ће осигурати безбједно путовање свим корисницима услуга.

Поручио је то главни инжењер за безбједност саобраћаја у Јавном предузећу „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о. Бања Лука Никола Ћопић, додавши да је један од кључних приоритета смањење броја саобраћајних незгода, али и повећање свијести о безбједности саобраћаја међу возачима.

-Наш тим инжењера, стручњака за безбједност саобраћаја, али и техничко особље, непрестано ради на анализи података о саобраћајним незгодама, како бисмо идентификовали тачке са високим ризиком и развили стратегије за њихово управљање. Увођење најновије технологије, попут система за праћење и управљање саобраћајем, омогућено нам је брже реаговање на ванредне ситуације и пружена могућност правовременог обавјештавања корисника ауто-путева о потенцијалним опасностима – истакао је Ћопић, додавши да упркос чињеници да се на мрежи путева којом управља ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ догоди мање од два одсто од укупног броја саобраћајних незгода у Републици Српској и да су скоро све саобраћајне незгоде, које су се догодиле на ауто-путевима, окарактерисане као оне са материјалном штетом. Ћопић је додао да константно прате развој технологије и у најкраћем могућем року планирају интеграцију истих у постојеће интелигентне системе.

Тако је, нагласио је он, планирана имплементација неколико паметних система за управљање саобраћајем, а ове технологије не само да треба да допринесу побољшању ефикасности саобраћаја на ауто-путевима, него и да утичу на смањење саобраћајног ризика путем ране детекције потенцијалних опасности и аутоматизованом обавјештавању корисника у сврху превентивног дјеловања.

Осим наведених активности, инжењери у служби за безбједност саобраћаја континуирано унапређују стручна знања у области безбједности саобраћаја присуством на међународним конференцијама у области безбједности саобраћаја, те усвојена знања и најбоље праксе како у земљама у окружењу тако и она из иностранства правовремено имплементују у превентивним активностима.

-Превентивне активности у области безбједности саобраћаја су тренутно приоритет нашег техничког особља и у претходном периоду акценат је стављен на унапређење сарадње са осталим кључним субјектима у овој области. У реализацији ове замисли, организовано је неколико састанака са кључним субјектима у области безбједности саобраћаја – казао је Ћопић, подсјетивши да је као плод унапријеђене сарадње реализовано неколико превентивних активности, као и кампања подршке Ауто-мото савезу Републике Српске под називом „Безбједна вожња у зимским условима 2023“ у склопу које су корисници ауто-путева имали прилику да бесплатно преконтролишу техничку исправност својих возила, а корисницима је на наплатним мјестима дијељен и промотивни материјал са свим неопходним савјетима са безбједну вожњу у зимским условима под називом „Возим одговорно, стижем сигурно“.

Ћопић је додао да је осим тога на инфо порталима, али и магнетним картицама, истакнут и контакт за помоћ у случају квара на возилу „1285“ Ауто-мото савеза Републике Српске, а интензивно се ради како на информисању корисника о бесплатној служби превоза возила у квару, која настану на путевима, тако и на откривању и отклањању неадекватног превоза ових возила.

-Будући да константно ослушкујемо потребе и захтјеве локалних заједница и других корисника наших услуга, а у склопу припреме набавке опреме за одвраћање дивљачи са ауто-пута, организован је низ састанака са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, али и са ловачким удружењима, чија се ловишта налазе у близини изграђених дионица ауто-пута, а све у циљу проналажења адекватних локација за постављање уређаја за одвраћање дивљачи од ауто-путева и повећању безбједности саобраћаја на истим – подсјетио је Ћопић.

Према његовим ријечима, циљ је створити окружење на ауто-путевима, које је не само сигурно, већ и ефикасно и удобно за све учеснике у саобраћају.

-Безбједност је у средишту наших настојања и са задовољством свједочим преданости нашег тима ка остваривању овог циља, а један од кључних доказа да континуирано улажемо у одржавање и унапређење инфраструктуре аутопутева, јесте да то што редовно пратимо стање путева, одржавамо и побољшавамо хоризонталну и вертикалну сигнализацију, те се трудимо да обезбиједимо оптималне услове вожње – указао је Ћопић, подсјетивши да је пројекат вођења саобраћаја на ауто-путевима као и путевима који усмјеравају на ауто-путеве је у завршној фази, те ће се почетком сљедеће године вршити имплементација како нове вертикалне сигнализације тако и безбједносне опреме, која ће како са аспекта безбједности, тако и естетски, допринијети подизању већ високог прага квалитета наших услуга.

У погледу саобраћајне сигнализације, потребно је још истаћи и да се на дионици ауто-пута „9. јануар“ већ изводи хоризонтална сигнализација савременом методом „хладне пластике“, што има за циљ унапређење безбједности саобраћаја у домену безбједнијих путева, што директно кореспондира са краткорочним мјерама Извјештаја о провјери безбједности саобраћаја који смо реализовали у протеклом периоду.

Ћопић је указао да је, као круна свих превентивних активности,  Јавно предузеће „Аутопутеви Републике Српске“ анализом расположивих података о саобраћајним незгодама, преузетих из евидентције саобраћајних незгода Министарства унутрашњих послова Републике Српске за законом дефинисан временски период тј. за период од 1. јануара 2022. године до 31. децембра 2022. године, а у складу са чланом 32. Закона о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске и чланом 5. Правилника о идентификацији опасног мјеста, начину и критеријумима за утврђивање приоритета отклањања опасних мјеста и начину отклањања опасних мјеста и Упутством за идентификацију и санацију опасних мјеста на путној мрежи током 2022. године, констатовало да не постоје опасна мјеста на дионицама ауто-путева у надлежности овог предузећа.

Магистрале смрти и ауто-путеви живота

У свијету, а посебно у неразвијеним земљама и земљама у развоју, годишње, у саобраћајним незгодама живот изгуби 1,3 милиона лица, а преко 50 милиона лица остане трајно непокретно или задобије повреде.

Овој „црној статистици“ Босна и Херцеговина доприноси са најмање 400 погинулих и 11.000 повријеђених лица годишње. Овдје треба узети у обзир да велики број саобраћајних незгода остане и неевидентиран, због чега је стварна ситуација далеко тежа од статистичке. Истовремено, стопа смртности у БиХ је три пута већа него у западноевропским земљама, односно, према званичним статистикама, БиХ има више од 10 погинулих на 100.000 становника. Ова разлика може да буде и већа, ако се узму у обзир и незгоде, које нису евидентиране.

Стварни број настрадалих у саобраћајним незгодама у Републици Српској је већи од евидентираног броја у званичним статистичким подацима. На путевима у Републици Српској годишње живот изгуби око 160 лица, док више од 3.200 лица задобије повреде. -Због саобраћајних незгода, економија губи више од 174 милиона марака, односно око 90 милиона евра годишње, када се узму у обзир трошкови лијечења, материјалне штете, трошкови судских и административних процедура и губитак продуктивности. Укупни губици, штете и трошкови износе преко два одсто бруто домаћег производа, што је велики удар на буџет – објаснио је Никола Ћопић, главни инжењер за безбједност саобраћаја у Јавном предузећу „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о. Бања Лука.

Са сваким изгубљеним животом на домаћим путевима, настају ненадокадиви емотивни губици, али и велике економске посљедице. Досадашња пракса и истраживања показали су да је најефикаснији начин за смањивање страдања у саобраћају улагање у путну инфраструктуру и ауто-путеве, као њихов најсигурнији сегмент.

Безбједност друмског саобраћајаm, нагласио је Ћопић, представља проблем широм свијета и велики број земаља настоји да смањи број погинулих и повријеђених лица на својим путевима. Када се крене дјеловати у том правцу, први корак представља испитивање стварних и потенцијалних губитака насталих као посљедица саобраћајних незгода.

-Процјењивање трошкова саобраћајних незгода је само по себи контроверзно, јер је људски живот превише важан да би једноставно био вреднован у новчаном смислу. Али процјена трошкова саобраћајних незгода може послужити да приближи јавности слику о томе колико је, заправо, безбједност саобраћаја, као дисциплина, битна у заштити људских живота и да издатке за безбједност саобраћаја треба сматрати инвестицијом, а не трошком – истакао је Ћопић, додавши да су, вођени претходно наведеним, одлучили да ураде анализу посљедица саобраћајних незгода на путевима, који се налазе у близини изграђених и планираних ауто-путева и да податке упоредимо са степеном безбједности ауто-путева који су у нашој надлежности.

У сарадњи са Министарством унутрашњих послова, навео је даље Ћопић, прикупљени су подаци о саобраћајним незгодама са посљедицама по лица у протеклих 10 година на дионицама магистралних и регионалних путева и исте категорисали у групе дионица у зависности од дионице ауто-пута или брзог пута који се налази у близини.

-Дошли смо до за нас очекиваних података који по питању безбједности фаворизују ауто-путеве у односу на осталу саобраћајну инфраструктуру – казао је Ћопић.

У протеклих 10 година на магистралним и регионалним путевима (у близини изграђених и тренутно планираних, али неизграђених дионица ауто-путева) у Републици Српској догодило се:

16.221 саобраћајна незгода
5.923 лица су укупно настрадала
302 лица су изгубила живот
1.083 лица су тешко повријеђена
4.540 лица је лакше повријеђено
-Анализом добијених података и примјеном ИРАП методологије за израчунавање трошкова саобраћајних незгода, дошли смо до закључка да су трошкови саобраћајних незгода са погинулим лицима близу 247 милиона марака, док су трошкови саобраћајних незгода са тешко повријеђеним лицима око 148 милиона марака. Надаље, анализирајући податке, трошкови саобраћајних незгода са лакше повријеђеним лицима износе 37 милиона марака, док трошкови саобраћајних незгода само са материјалном штетом износе више од 55 милиона конвертибилних марака. Укупни трошкови саобраћајних незгода на анализираним дионицама путева износе више од 487 милиона конвертибилних марака – анализирао је Ћопић и додао да је „ријеч је о трошковима, који се понављају из године у годину и ниједна земља, нарочито не она, која покушава да побољша стање своје привреде, не може себи приуштити толике губитке“.

Оно што је потребно нагласити је да су приказане вриједности економских губитака минималне и да је коришћен приступ „спремност да се плати“, вриједности би биле два до три пута веће.

Такође, треба узети у обзир да се на магистралним путевима у просјеку догоди више од 40 одсто свих саобраћајних незгода, док се на ауто-путевима догоди мање од два одсто свих саобраћајних незгода у Републици Српској. Осим тога, више од 90 одсто свих саобраћајних незгода, које се догоде на ауто-путу су окарактерисане као саобраћајне незгоде са материјалном штетом.

-Сви наведени аргументи више су него јасан показатељ да су у Републици Српској најсигурнији њени најбржи путеви, односно да највећи број жртава страда на путевима на којима су законски дозвољене пуно мање брзине кретања. И у овом, као и у многим претходним случајевима, изградња савремене инфраструктуре, односно брзих путева и ауто-путева намеће се као један од најефикаснијих начина да се унаприједе услови за одвијање саобраћаја, повећа безбједност и драстично смање трошкови, који настају као директна посљедица тешких саобраћајних незгода и свакодневних страдања на домаћим путевима – закључио је Ћопић.