Вишковић: Ауто-пут Београд – Бања Лука мијења слику Републике Српске

Вршилацу дужностидиректора Јавног предузећа „Аутопутеви Републике Српске“ Радован Вишковић учествовао је у централној панел дискусији под називом „Инвестиције које покрећу регион“, која је одржана у склопу прве конференције „Градимо регион 2026“.

О инвестицијама које покрећу реигон, уз директора Вишковића, дискутовали су још и директор „Монтепута“ Милан Љиљанић, власник „Миленијум тима“ Стојан Вујко, власник и директор компаније „Херинг“ Ладислав Беванда, помоћник покрајинског секретара за регионални развој, међународну сарадњу и локалну самоуправу Војводине Огњен Карановић и међународни експерт за инфраструктурне пројекте и надзорни инжењер у компанији „ИРД“ Дејвид Пратен.

Директор Вишковић нагласио је да пројекат, који мијења слику и Републике Српске и региона, свакако је ауто-пут Београд – Бања Лука.

-То је наш стратешки, национални, зашто не рећи и животни сан да повежемо Бању Луку са Беогардом, ауто-путем преко територије Републике Српске. Међутим, то ни у једном моменту не значи да је занемарен било који други дио Републике Српске, која у наредне три до четири године иде у израдњу инфраструктуре са инвестицијама, које ће досегнути између пет и шест милијарди КМ – истакао је директор Вишковић, додавши да су рокови извођења свих ових започетих инфраструктурних пројеката, предвиђени у наредне три до четири године.

Панел дискусија, према ријечима директора Вишковића, прилика је да се отворено говори и о одређеним проблемима, који нажалост прате реализацију великих инфраструктурних пројеката и сличне инвестиције.

-Колико год је тешко обезбједити новац за реализацију једног инфраструктурног пројекта какав је ауто-пут, исто толико је тешко наћи извођача радова. Дакле, можете да урадите комплетну пројектно – техничку документацију, можете да обезбједите и изворе финансирања, али ако нема озбиљног извођача, онда долазите у проблем. За нас, као инвеститотре, од огромног је значаја да објекат добијемо што прије на управљање и кориштење, те да од тога остварујемо приход, јер из тог прихода сервисирамо своје обавезе по кредитима. Јасно је да се ауто-путеви не могу градити само из текућих прилива новца. Зато је од изузетног значаја да имамо извођаче, који су способни да у роковима изнесу пројекат до краја – закључио је директор Вишковић.

Говорећи о великим инфраструктурним пројектима на подручју Херцеговине, директор Вишковић поручио је колегама из Црне Горе да Република Српска неће дозволити да они саграде дио ауто-пута на својој територији и да тај уто-пут не води нигдје.

-Ми ћемо свакако урадити све што је у нашој моћи да убрзамо избор трасе ауто-пута на такозваној Јадранско – јонској магистрали, који треба да повеже Трст са Солуном, у дужини од преко 1100 километара. Тај ауто-пут дијелом пролази и кроз Републику Српску. Улазна тачка у Републику Српску је код Стоца, на граници са Федерацијом БиХ, а излазна је у Андријевици, коју је зацртала Црна Гора и ми се те спојне тачке држимо-казао је Вишковић.

Он је рекао да Република Српска има осам идејних рјешења трасе, а у припреми тих рјешења уважено је мишљење градоначелника и начелника са подручја Херцеговине, јер је неопходно и њихово активно учешће у реалиузацији овог пројекта.

-Свих предложених осам идејних рјешења, трасу је водило кроз обрадиво земљиште Поповог поља, које је бисер ових терена, тако да смо детаљно размислили и одлучили да због градње ауто-пута не треба да уништимо пољопривредно земљиште, да то можемо да урадимо и на другим, мало захтјевнијим правцима. Можда ће нас та одлука мало више и коштати, али морамо да водимо рачуна о овим питањима и да заштитимо обрадиве површине – нагласио је Вишковић.

Он очекује да се врло брзо донесе коначна одлука о избору трасе, која би, условно речено, ишла платоом Леотара, долазила на магистарлни пут између Требиња и Билеће, спуштала се према Требињу и прикључила се на постојећу обилазницу око Требиња и онда даље према Андријевици.

-То је неких 55 километара и ускоро ћемо на терену утврдити о којим се то катастарским честицама ради, како би могли да идемо у даљу процедуру око ексорпријације непокретности у обухвату будуће трасе. Дакле, следећи корак након дефинисања трасе јесте израда Плана парцелације, који ће послужити као темељ за одлуке Народне скупштине о експроријацији и даље ка изради преостале техничко – планске документације. Тек када у потпуности завршимо пројекат, можемо кренути на следећи корак, а то је избор извођача радова и почетак изградње – појаснио је Вишковић током панел дискусије „Инвестиције које покрећу регион“, која је одржана у склопу конференције „Градимо регион 2026“ у Требињу.