Повезивање Бање Луке и Београда савременом путном везом и то територијом Републике Српске и Брчко дистрикта, представља стратешки, национални пројекат и остварење сна свих нас, који живимо с ове стране ријеке Дрине.

Порука је то в.д. директора Јавног предузећа „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о. Бања Лука Радована Вишковића, који је гостујући у емисији „Центар дана“ Алтернативне телевизије Бања Лука, казао да је реализација тог пројекта већ у поодмаклој фази, првенствено на дионици од Раче до Бијељине.

Директор Вишковић изразио је задовољство чињеницом да је и Брчко дистрикт покренуло процедуре око реализације пројекта изградње нешто више од 30 километара ауто-пута на својој територији, који ће бити дио будућег ауто-пута Београд – Бања Лука.

-Ми градимо ауто-пут од Вукосавља до Брчког и од Бијељине до Брчког, тако да нам је од изузетног значаја да власти Дистрикта изграде саобраћајницу на својој територији – поручио је директор Вишковић, подсјетивши да је Република Српска, односно ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ уговорило изградњу око 112 нових километара ауто-путева на својој територији.

У наредне три до четири године, казао је Вишковић, Република Српска може да рачуна на двоструко већу километражу у односу на постојећих 111 километара, којим тренутно газдује ЈП „Аутопутеви Републике Српске“.

-То је озбиљан искорак да у једном врло кратком временском року, саградимо толику километражу ауто-путева, а свједоци смо да је постојећих 111 километара грађено скоро 20 година. Самим тим, јасно је да је динамика значајно убрзана – појаснио је Вишковић, додавши да је на све утицала и Србија својом одлуком да гради путеве и ауто-путеве ка граници са Републиком Српском.

Директор Вишковић поновио је да је на правцу од Бање Луке и Градишке, ка Београду остала неуговорена само једна дионица ауто-пута и то она на Коридору Пет ц, од Добоја до Вукосавља, у дужини од неких 35 километара. ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ ушло је у преоговоре са Свјетском банком, која је изразила интересовање за финансирање овог пројекта, те је сад у току израда документације и мониторинг пословања предузећа, како би се потенцијални финансијер увјерио у стварно стање по питању финансија и ликвидности.

-Када су многи заобилазили Републику Српску, Свјетска банка је била ту – подсјетио је Вишковић, додавши да је од одлазећег директора добио увјеравање да ће Свјетска банка подржати кредитни споразум за изградњу једне од најфреквентнијих дионица на Коридору Пет ц.

Директор Вишковић говорио је и о припреми других пројеката, на чему тимови ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ раде свакодневно. Међу тим пројектима је и брзи пут од Бијељине, преко Зворника и Милића па до Подроманије, као и пројекат ауто-пута на такозваној „Јадранско – јонској магистрали“, која води од Италије до Грчке, а једним дијелом би водила преко територије Републике Српске, прецизније, кроз Херцеговину. Исто тако, ускоро би требало да буде спроведен поступак јавне набавке пројектно-техничке документације брзог пута на правцу од Требиња ка Гацку, чиме би се траком за спора возила ријешило и питње повезивања Гацка и Фоче и даље према Вишеграду.

Са свим овим пројектима, Република Српска би добила импозантан број километара савремених саобраћајница првог ранга, што само по себи отвара нове пословне прилике и даје шансу за економски и привредни развој.

Говорећи о активностима на реализацији пројекта изградње ауто-пута Бања Лука – Приједор, директор Вишковић је подсјетио да је у питању својеврсни пилот пројекат, у којем једна кинеска компанија путем концесије гради ауто-пут у Републици Српској. Упркос одређених потешкоћама у самом почетку реализације, како је истакао, кинески партнер је у јесен прошле године обезбједио финансирање, чиме су се стекли услови за интензивније радове и напредак у реализацији.

Директор Вишковић изразио је задовољство одлуком надлежних у заједничким органима БиХ да привремено у рад пусте новозграђени мост и гранични прелаз код Градипке, изражавајући наду да је то, уствари, трајна одлука. Он је поновио да је мост у Градишци један од најдуже ишчекиваних пројеката, јер се скоро 15 година чекало на почетак изградње, а завршен је 2022. године. Због самовоље једног човјека у протеклим мјесецима мост и новоизграђени прелази са стране Републике Српске и Хрватске нису били у употреби, због чега је и ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ трпило директну финансијску штету.